Koliko je puta ova nasa ljubav umrla

Uvenuce ruze
Kojima smo davali imena
Setajuci bastom nase ljubavi.

Usahnuce vreme
Stace svi satovi na svetu
Bas na ovaj dan
Presusice svi potoci
Prestace da lete sve ptice

Mi cemo, bosonogi, krenuti
U veliki svet sivila i niceg vise
Biti nece, sto podseca...

Na nas.

Na ono nase nebo,
Pod kojim smo se prvi put
Pod kojim  smo poslednji put
Pogledali jedno drugo u oci...

Na nasu lipu.

Na staru gitaru
Koja svira poznatu pesmu,
Ali se nikada necemo setiti
Zasto na taj ton suze zele van.

Plesacemo dugo, u zanosu tom
U mislima koje nose moju kosu,
U mislima koje nose
Tvoje reci u beskraj.

Zamisli.
Vreme nije izmedju nas,
Zamisli.
Plavu pticu koja slece na dlan,
Plavu pticu koja peva pesmu ljubavi.

Zamisli.

U moju si ljubav koracala lako,
Kao majsko sunce u prolecnu zoru

Tvojih otisaka tragovi
Jos se uvek pokazu na prozoru
Kad magla obuzme staklo sasvim.

Snevam o ljubavi
Koju nose vetrovi

Sve tvoje jos u meni lezi
Sve tvoje jos u meni spava.

Snevam o ljubavi
Koju nose vetrovi.

Hajde,
Zakovitlaj svoje noci
Primiri ih u mom zagrljaju,
I ostani,
Budi samo moja,
Moj neizbrisiv zig na kozi postani
I ostani.

Kao umorni ratnik
pisem ti ove stihove
u nadi da ce rat prestati,
pobedila si me svakako.

Mi smo bili samo sporedni likovi
u ovoj tuznoj drami,
jeftin trik
loseg madjionicara.

Kazu ljudi
da se srodne duse nikada ne rastaju,
nekad samo odlutaju,
dok se i dalje traze u drugima.

Mozda se mi i dalje trazimo
u vrtlogu drugih ljudi ali
ne vidimo put koji nas vodi
nama.

Kako tezak rat vodimo,
svako sam sa sobom,
svako sam protiv sebe.

Milion sveca danas na nebu
zali za palim ratnicima ljubavi,

U grudima zar i grc
Nemir se otrgao sa usana
Tvoje ime kao molitva
Tiho izgovoreno, nestaje...

Vetar odnosi reci
Kojih se vise jasno i ne secam.
Pamtim samo miris lipa
I onaj bol od kog se ne rastajem.

Ko je kriv...
Da li je to sada vazno,
Dok tako snazno
Grlis drugu zenu
I na vernost joj se zaklinjes
Pred Bogom.

Ja nista nemam
Sem malog traga u vecnosti
U kome si me prvi put
Drzao za ruku.

Ja znam da sam rekla - Zbogom
Ali se srce jos nije rastalo od tvog.
Jos uvek cvrsto veruje
Da se srodne duse na kraju nadju.

Mozda u nekom malenom delu vecnosti
Budem zauvek tvoja
Budes zauvek moj.

Nema te više,
Ni u pesme ne zalaziš
A kamoli u zagrljaj...

Možda je bolje tako,
Pomislim
Dok se trudim da potisnem
I poslednji deo tebe
Koji je ostao duboko u meni.

Zar uspomene uvek ovoliko traju
Zar se nečiji miris ovoliko pamti.
Ja te poklanjam beskraju
Dok mi srce još za tobom plamti.

Sigurno je bolje ovako,
Rešavam,
Više te neće biti ni u mislima
Kao što te nema u zagrljaju.

Dala sam oči - dobila sam suze
Kap po kap
Padaju i nestaju u izmaglici
Tvoje nekadašnje ljubavi
Bujica preti da me poplavi

Dala sam poljupce - dobila sam jecaj
Bolni krik
Razara mi usne
Boli svako mesto koje ti je pripadalo
Kao rana od žigosanja.

Dala sam plamen - dobila pepeo
Gledam u dlanove
Razvejale mi se uspomene pred očima
Sve je sivo u pusto,
Gasi se i poslednji plam.

Dala sam oči, dobila suze
Dala sam poljupce, dobila jecaj
Dala sam plamen, dobila pepeo.
Svako daje ono što nosi u sebi,
Zar ne?

Ukradi me od praznih ljudi
Budi mi prijatelj
Budi mi ljubavnik i brat
Neka oko nas svi vode rat,
Mi ćemo u inat voditi ljubav
I cvećem kititi namrštene likove
Ukradi me od praznih priča
Budi mi oslonac
Budi mi rame za plakanje
Neka moj osmeh bude tvoj
Mi ćemo umeti najlepče da se smejemo
i plačemo najdivnije na svetu
Ostani
I kada padaju kise
I kada sija sunce,
Jer sve je lakše u dvoje
Budi moje more,
Ja bicu tvoja obala.
Ja bih ljubav svakog puta
Sa tobom ponovo probala,
Tvoje oči moj su izvor večnosti
Uzmi me za ruku
Hajde da pogledamo u lice vremenu
I postanemo besmrtni zbog naše ljubavi.